Однос пасивног субјекта кривичног дела и оштећеног

Мом клијенту, чији је потпис фалсификован на исплатним листама, тако да је приказано да је примио исплату зараде, Основни суд у Крагујевцу није признао својство оштећеног у кривичном поступку који је због тога вођен, па му је тиме ускраћено и право да истиче имовинско-правни захтев, предлаже доказе, испитује окривљеног и сведоке… иако се чини да ЗКП прописује нешто друго:

Члан 2. Законика о кривичном поступку:

Поједини изрази употребљени у овом законику имају следеће значење:


11) „оштећени” је лице чије је лично или имовинско право кривичним делом повређено или угрожено;

Дакле, да би неко имао својство оштећеног, не мора бити само пасивни субјект кривичног дела, што је нарочито важно код кривичних дела без пасивног субјекта, нпр. код дела против правног саобраћаја, односно као у овом примеру.

Због тога смо писали уставну жалбу:

“Међутим, у овом поступку суд је заузео становиште да подносилац кривичне пријаве и истовремено овде подносилац уставне жалбе Радослав Марковић, као личе чији су потписи на исплатним листама фалсификовани НИЈЕ оштећен тим кривичним делом, без обтира на околност што му је на тај начин, лажним приказивањем чињеница о исплати зараде коју пријавилац, односно подносилац уставне жалбе није примио, причињена материјална и морална штета.”

Уставни суд је био другојачијег мишљења:


“Уставни суд је у спроведеном претходном поступку, из навода уставне жалбе утврдио да подносилац уставне жалбе није био странка у поступку Основног суда у Крагујевцу у предмету К. 1551/13. Стога је Уставни суд налази да подносилац уставне жалбе није активно легитимисан за изјављивање уставне жалбе…”

Хух! Значи само странке у поступку могу да подносе уставне жалбе због тога што нису биле странке у поступку? За лаике, у кривичном поступку странке су тужилац и окривљени. А без било кога од њих нема ни поступка.
Шта на то каже закон?

Члан 83. Закона о Уставном суду:

Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом.

Стварно чудан неки закон.
Узгред, ко у означеном пасусу у уставној жалби види “разуман рок”?

Иначе, наш Устав то двоје – правично суђење и разуман рок – не одваја:

Члан 32.

Свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.

… тако да се то уставно право зове “право на правично суђење у разумном року”. Потребно је да оба услова – и услов правичности, и услов благовремености – буду кумулативно испуњени. Мени се овде причинило да је одлука суда да Р. Марковићу не призна својство оштећеног неправична, па и ако је благовремена.

У независност и непристрасност суда не сумњамо, ако говоримо о трећем услову прописаним УСТАВОМ.

Leave a Reply

Your email address will not be published.